Istina je da je momentum nakratko nestao i da valja podsetiti ljude koliko su, ne tako davno, Black Eyed Peas diktirali kulturu. Onda možemo da pretresemo njihove skorije brojke i vidimo kako danas stoje. Odmah da vam kažem, stoje odlično!
Začeti u hip hopu, sa Will.i.am-ovim pretencioznim interesovanjem za futurizam, uz razoružavajući šarm Fergie i strofe koje padaju na pamet samo Apl.de.Ap-u i Taboo-u, kada su se pojavili, Black Eyed Peas su izgledali kao društvo iz zadnje klupe. Grupe su obično činili jasni arhetipi, pa je jedan od ključeva za uspeh bio što ovde nije bilo baš kristalno jasno gde ko počinje, a gde se završava. Reperi nisu pretili i delovali toksično, dok je prezgodna pevačica odavala utisak da može bilo koga da pobedi u obaranju ruku.
Nakon sasvim solidnog uspeha prva dva albuma, deluje kao da momci čvrsto odlučuju da budu uspešniji koliko god je to ljudski moguće. Nalaze novu pevačicu, ali i odvažuju se da opevaju stanje u Americi nakon rušenja Kula bliznakinja. Anksioznost koja je bila skoro opipljiva, pretočili su u „Where Is The Love?„. Pesmu je doradio tadašnji miljenik pop konzumera, tik na početku solo karijere, Justin Timberlake. On je tada bio toliko popularan, da mu je izdavačka kuća na kraju zabranila da se pojavi u spotu i bude potpisan samo kao autor, iako se jasno čuje da peva refren. Bojali su se da će doći do prezasićenja, ako možete da poverujete. Sasvim drugo neko vreme je to bilo. Pre skoro četvrt veka. Bilo je domaćih televizija koje su tada prenosile MTV program. Nedeljama je najavljivan taj spot, ništa mi nije bilo jasno – osim da je veliko. Momentum je bio toliki, da mi ostaje ucrtan negde u sivoj masi, taj video gde se voze i trče kroz grad, sa upitnicima – kao da je Anonimus deo „Crnog Bombardera”.
Na papiru to sigurno nije izgledalo kao da će Black Eyed Peas biti uspešni. Odsustvo hemije između Willa i Fergie učinilo je da njihova šaljiva prepiranja u pesmama budu gledana kao crtani film. Na ovoj ivici apsurda su najčešće provodili vreme i iznova prepričavajući sitne svađe. Zauzeli su prostor nakon pomirenja, kada je bilo gotovo neverovatno setiti se oko čega su rasprave bile. „Don’t Phunk With My Heart„ i „Shut Up“ ovo najbolje pokazuju, dok „My Humps„ sa one ivice kliže pravo u nadrealno i tako otvara prostor za gimnastiku ismevanja.
Čitavo jedno popodne sam proveo u kolima, vozeći se po gradu sa spuštenim prozorima. Kroz Kolarčevu ka Terazijama, na semaforu smo dodatno pojačavali svaki put kad krene „Gotta get, get“. Apsurdna elektronika i filteri na vokalima, to stalno pištanje u pozadini koje kao da lansira torpedo, Fergie koja kao da doziva kravu preko ograde, onomatopeja „Boom Boom Pow„, ništa to ne bi trebalo da radi. ALI JE RADILO! I radi i dalje. Najmasovnije žurke u našoj zemlji su zasnovane na lirikama ove pesme, puštaju se na radiju, didžejevi je drže kao kec u rukavu za svaku žurku u barovima po centru, na rođendanima ide ko god da se dohvatio kompjutera sa kog ide YouTube – i niko se ne ljuti. Apsurdna je, neko će reći da je ovakva ili onakva, ali je hit. Klincima i starijima. Ne možeš da stojiš mirno kada je čuješ i jedva čekam da je čujem uživo.
„Boom Boom Pow“ je bio taaakav trenutak. A najluđe? To što su imali dva u isto vreme. Paralelno su imali „I Gotta Feeling„, tematsku pesmu svakog vikenda. Poruka je tako jednostavna i univerzalna, da opet niko nije mogao da se ljuti na nju. Ortak te mune laktom i uz namig ti kaže „Ma, ja nešto mislim da će večeras da bude baš super“. Svima nam to treba nekad. Ta pesma je to. A onaj „woo-hoo“ deo, on je da posle zajedno slavimo kada se ispostavi da noć jeste dobra. Tačno pola dvehiljadedevete proveli su na vrhu vodećih top lista sa ove dve pesme koje su se smenjivale, što do danas ostaje nedostignuta dominacija.
Pošto je uskočila tek na trećem albumu, jasno je merljiv doprinos koji je Fergie imala. Njen lik definiše čitavu eru pop kulture, isto koliko se njene plitke pantalone suprotstavljaju zakonima fizike i ostaju na njoj. Njen etnicitiet bio je misterija, što nije sprečilo sve tinejdžerke da žele da izgledaju kao ona. To je najčešće pokušavano nelogičnim slojevanjem topova, ali i održavanjem industrije pirsinga na obrvi. Njen dolazak bio je blagoslov, koliko je odlazak postao kletva. Nostalgičari paralelno bombarduju grupu koliko i nju samu pitanjima i komentarima o potencijalnom povratku. Ona ne pokazuje želju da ponovo nastupa, dok je bend pronašao način da nastavi svoju trajektoriju.
Grupi Black Eyed Peas se u 2018. godini pridružila J. Rey Soul, nakon što joj je Apl.de.Ap bio mentor u šou The Voice of the Philippines. Prvo je uvedena kroz saradnju na pesmi „Mamacita„, uz latino megazvezdu Ozunu, da bi zvanično bila deo grupe na naredna dva albuma. „Translation” iz 2020. i „Elevation” iz 2022. primer su koliko je Will.i.am dobar šef ovog orkestra. Odveo je grupu na sasvim novo tržište, pa ga izveo na globalni market. „Ritmo (Bad Boys For Life)„ bio je masivni uspeh i pokazao da je Black Eyed Peas karijera daleko od zalaska.
Pesma sa Shakirom, sa poslednjeg albuma, će se ispostaviti da je jedan od najvećih Black Eyed Peas hitova. „Girl Like Me„ eksplodirala je na YouTube-u, gde su stari fanovi jedva čekali ovu saradnju, ali je paralelno postala viralni hit na TikToku, gde su se koreografijama nadmetali i mnogo mlađi.
Kao grupa koja se stalno igrala sa retrofuturizmom, ne čudi što uspevaju da predvode karavan nostalgije, ali i prate i predviđaju trendove. Sa cifrom od 80 miliona prodatih ploča i nemerljivim uticajem na pop kulturu, nikada nisu prestali da budu njen deo. Nesporno postoji osećaj zajedništva kada ide Black Eyed Peas pesma. Nesporno je obeležila moju mladost, ali su zaostavština monokulture za kojom danas žal osećaju i oni koji je nisu živeli.
Zamisli se na Mejnu. Svi su odnekud i svi su nešto, ali kada krene „Leeeeeet’s get it started, IN HEeeeRE…“ – svi su jedno. Dok dođemo do pola koncerta i krene „Pump It„, ne znaš da li si na festivalu ili ponovo na školskoj ekskurziji. To veče biće kulminacija svih petaka, vožnji kolima, rođendana, žurki sa i bez povoda, na kojima su Black Eyed Peas dizali atmosferu. Sevaće nam prethodni životi pred očima, slaviće se sve što dolazi. Samo nek se dobro spremi EXIT, zvuk dobro treba da se podesi. Bojim se da će publika biti glasnija od benda!
Autor teksta: Vojkan Bećir
