Kada bismo pokušali da klasifikujemo ove Šveđane u jedan žanr, vrlo verovatno bismo pogrešili. Da, jeste to u osnovi post pank, ali svakim novim albumom, oni se ponovo rađaju i nadograđuju. Prošlogodišnje izdanje, „Cave World“ je dokaz za to, a upravo na talasu turneje u okviru promocije ovog albuma, sinoć je ova petorka prašila na Gorki List Glavnoj bini EXIT festivala.
Uz prve taktove pesme „Ain’t no thief“, bend je izašao pred više hiljada fanova okupljenih ispred Gorki List Glavne bine. Frontmen Sebastian Murphy izgleda kao osoba koju možete da sretnete oko sedam ujutru na mts Dance Areni, polu go, sa crnim naočarama za sunce i obučen u donji deo trenerke, međutim, takav kakav jeste, postaje otelotvorenje pank misli i ideologije u 2023. godini. Ni ostatak benda ne zaostaje u šarenom i otkačenom izgledu – bilo da nose kratke teksas šorceve ili kaubojske šešire, momci na bini daju sve od sebe toliko da je nemoguće hladno i nezainteresovano posmatrati njihov nastup.
Bend je sve vreme sveprisutan, u interakciji sa publikom, prvenstveno kroz priču glavnog vokala – Sebastian prvo kaže kako je srećan što je tu, ali isto tako mu je „žao što ga niko nije počastio rakijom“. Kako kaže, upoznat je sa tim da žurke ovde kreću kasnije, ali se na njihovom nastupu to nije primetilo – sama svirka bila je nabijena takvom energijom, da nije bilo bitno da li je tri popodne ili tri ujutru, uspeli su da naprave pravi, veliki rok koncert. Na prve taktove bubnja i vožnju basa pesme „Punk Rock Loser“ kreću i šutke, skakanje i euforija u prvim redovima.
Sebastian je pozivanjem publike da se prisete prošlosti – takoreći praistorije – napravio uvertiru u pesmu „Troglodyte“, jednu u nizu u kojoj bend na duhovit način dotiče ozbiljne teme i pojave u savremenom društvu, kao što je i ceo „Cave world“ nastao kao provokacija na račun teorija zavere. Ako su na početku svirke kroz pesmu saopštili da „nisu lopovi“, u best of svog muzičkog kataloga uleteli su uz himnu u kojoj govore i da nisu fini – omiljenom „Ain’t nice“ otpočeo je furiozni treći čin koncerta, u kom se i onih nekoliko sumnjičavih posetioca potpuno prepustilo odličnoj svirci. Odsvirali su, naravno, i himnu za sve nas „sportiste u penziji“, koji ponosno nosimo svoje trenerke – gitarski hit „Sports“, da bi nas na samom kraju odveli u apsolutnu ekstazu uz „Research Chemicals“.
Bila je to bespoštedna svirka momaka koji su i dalje andergraund, ali apsolutno mogu da dozvole da sviraju samo za sebe i onako kako oni vole. Autentično i svoje, prljavo i brzo, ali i dovoljno melodično u refrenima, da ih zapaze i zavole i oni kojima gitare nisu prvi izbor – ako takvih ima.
EXIT je tek počeo, a već imamo jakog kandidata za svirku festivala. Viagra Boys su svakako doneli jednu od onih koja će se prepričavati u godinama što dolaze – dokazali su da su već sada veliki bend, a tek im predstoje uzbudljive rokenrol godine.
Tekst: Miloš Dašić
