Piše: Pavle Jakšić
Jim i William Reid. Alternativni rock bend iz Škotske doneo nam je ono što smo i očekivali. Rock, prašinu, bunt. Postoji nešto specifično u njihovoj muzici, ubrzani bubnjevi i nejasni, magloviti gitarski rifovi, pesme koja nas nostalgično vraćaju u osamdesete. Svi koji su ikada skakutali uz The Velvet Underground, The Stooges, Shangri-Las, sigurno su uživali u ovoj škotskoj rock izvedbi.
Popularnost nikada nije bila egzaktno merilo nečije vrednosti, niti je to broj pregleda Youtubeu. Uspeh je često splet okolnosti, sreće, kompromisa. Pa opet, i uspeh ljudi percipiraju na različite načine. S tim u vezi, kada smo čuli pesmu “April Skies“, pobegli smo maštom među kalifornijske palme, ležernost, i setnu nostalgiju. Ali to možete tek nakon što ste izvidali sopstvene rane, jer ako niste, stihovi poput „sun grows cold sky gets black and you broke me up and now you won’t come back“ možda su za vas preuranjeni.
Ređali su se hitovi „Head On“, dve pesme sa albuma Automatic iz 1989. godine “Between Planets” i “Blues From a Gun”, ali i novitet “Always Sad”, sa albuma Damage and Joy, prvog nakon osam godina pauze, koji promovišu na ovogodišnjoj turneji. Pesma “Rollercoaster” nas je ponovo vratila na trag njihovog pređašnjeg opusa. Povremeno uštimavanje na sceni nismo im zamerili, i to su izneli uz šmek i šarm rekavši – “We’re just having a reherseal”. Uživali smo u “Some Candy Talking”, koja je pogrešno povezana sa upotrebom heroina, pa je čak bila i zabranjivana. Bubnjar Bobby Gillespie je tu odradio svoju poslednju svirku, pre nego što je otišao u bend Primal Scream. Usledile su “Halfway to Crazy”, “Nine Million Rainy Days”, pre šlaga na torti, pesme “Just Like Honey”.
Svi mi koji obožavamo film Lost in Translation vezani smo za gorenavedenu pesmu, koja je ukrala jedan momenat filma, i postala madlene kolačić za njega svima nama koji je iznova čujemo. Godine 2007, nakon njihovog ponovnog okupljanja, na čuvenom festivalu Coachella upravo su sa glumicom Scarlett Johansson ovu pesmu i izveli. Takođe, oni koji su gledali dramsku seriju televizije NBC Heroes svakako su se nepovratno zakačili muzičkom mentalnom špenadlom za ove momke.
I baš kao što kaže prvi komentar na video ove pesme na YouTubeu, „Da je Youtube postojao daleke 1987. godine, pesma bi imala milijardu pregleda“. Možda se to nikada neće desiti, ali za svaki klik na ovu pesmu nikada nećete zažaliti. Nama koji smo mogli da je čujemo uživo, pa, reći ćemo da je nikada nećemo zaboraviti, kao ni kompletan koncert.
