Piše: Žikica Milošević
Postoji jaz između Generacije Y (milienijalaca) i ranijih generacija. Neću ni da spominjem Generaciju Z, rođenu posle 2000. godine. E, The Chainsmokers su možda glasnogovornici upravo te generacije.
Rick Beato nas upozorava da je prva generacija koja nije odrasla na bluzu Generacija Y. Prva koja nije je odrasla na nekom, bilo kakvom odsjaju bluza. I da će sve sledeće generacije biti odrasle bez bluza. Bez bola. Na mts Dance Areni. Sa željom da budu prihvaćeni, ne sa željom da budu buntovnici. Prvi put u istoriji.
To se desilo u petak na Main Stageu. Došli su kasno, ali taman na vreme, planetarna atrakcija, The Chainsmokers. Oni su „bogovi“ savremenog hedlajnenerskog biznisa. Oni su ozbiljna grupa koju mogu da pratim, kao što reče Kejv, „da bismo videli odakle dolazi opasnost“. A opasnost ne dolazi iz starih gluposti: nego iz delova koji su nekada bili naši. Kada sam postavio post sa The Chainsmokers, imao sam tačno 1 (jedan, is slovima), lajk. Zbunilo me je. Mislim da postoji mešavina jaza iz neprihvatanja između generacija. A The Chainsmokers nisu to zaslužili.
The Chainsmokers su popunili Main mešavinom „hej, znate li ko smo mi?“ i onog „mi vladamo svetom“ stava. The Chainsmokers su odsvirali i otpevali himnu nežnosti muškaraca, možda najbolju ikada. I hvala joj. Hvala im.
A otkud ova priča, tek tako? Pa nije tek tako. The Chainsmokers su svojim nežnim mellodijama upravo najbolji glasnogovornici svoje generacije – oni nam polušapatom melodično govore da budemo spokojni. A milenijalci su sve samo nisu spokojni, u svetu u kome sigurnosti ima sve manje.
Novoj generaciji ne postoji dilema da li postoji bend ili u pozadini svira matrica. Devojke danas žele maze. Baš ih briga da li je „virutuelna beba“ koju dobijaju ova ili ona. Milenijalanki „whoop“ danas vlada svetom. Pronađite jedan „whoop“ u pesmi „Closer“. I nisu čudni ni njihovi dueti sa gigantima kao što je Coldplay: Coldplay je od svojih gitarskih početaka otplovio ka synthwaveu još pre nekoliko godina, donevši nam umesto koldplejevskog „kišnog spokoja“ 2000-ih, nov, „sunčani spokoj“ 2010-ih. Sve danas konvergira ka ovom zvuku, i gitarski velikani i elektronski sastavi, pa i bivši DJ-evi i producenti, kao naši „Uzastopni pušači“.
Milenijalci su generacija koja lomi prethodno uspostavljena pravila. Sve je počelo još 1998. kada je DJ Marusha iz Berlina, iako producent i DJ, bila proglašena za najboljeg ženskog izvođača MTV Europe. Dragi rokeri, sadašnji konzumenti muzike nisu gadljivi na to da neko stvara muziku preko računara. Rik Beato je nedavno dao sjajnu analizu da je savremena elektronska muzika, sa pevanjem ili bez njega, prva u možda poslednjih 60-70 godina koja se ne temelji na bluzu i crnom nasleđu. Milenijalce za to nije briga. Došlo je vreme promena, a upravo njujorški duet koji je prvo puštao indie-pop remikse, i rešio da sasvim slučajno propeva, predstavlja najbolji znak vremena u kojima živimo. Možda su oni „slučajne zvezde“ i nemaju glasove Fredija Merkjurija, ali su istinske zvezde sa sjajnim pesmama. Milenijalce za njihovu muzičku (ne)virtuoznost nije briga. Ni nas nije briga. Oni su prosto sjajni, kao sladoled u letnje popodne. Njihove sanjive i spokojne letnje melodije odvele su nas u svet 1983. godine na Petrovaradinskoj tvrđavi, u petak 5. jula na Main Stageu. Bili smo deo spokoja u svetu nespokoja. Jer The Chainsmokers su tu da nam daju preko potrebnu nostalgiju i sreću.
The Chainsmokers nikada nisu, verovatno, doživeli „ambasadu Srbije“, EXIT, na ovaj način, kao koncertna atrakcija. Ovo je bio momenat sjajne večnosti. Jer mlade ljude baš briga ko svira – oni vole matrice i ritam-mašinu. Jer, mladi vole emociju, a ne virtuoznost. Zato su The Chainsmokers, uprkos hejterima, tu da vladaju. Svi su plesali, svi su pevali.
