Bio je to samo jedan deo magičnog putovanja na kom sam bila zajedno sa mladima iz Srbije i Mađarske.
Incredible Destinations Events (IDE) je partnerski projekat Fondacije EXIT i Parka nacionalne baštine u Opustaseru, u Mađarskoj. Cilj projekta je razvoj inovativne platforme koja će promovisati turističke destinacije i kulturno nasleđe pograničnog regiona Mađarske i Srbije, uz učešće popularnih međunarodno priznatih muzičkih zvezda i uz pomoć kreativne industrije i inovativnih digitalnih i video alata atraktivnih za mladu populaciju i turiste. Projekat je podržan od strane Interreg IPA CBC Mađarska-Srbija. Za sve one koji žele više informacija o projektu ostavljam ovde sajt.
Tokom ovog putovanja, koje je trajalo šest dana, naša ruta je bila: Novi Sad – Petrovaradin – Sremski Karlovci – Bač – Sombor – Subotica – Segedin – Opustaser. Dakle, prvog dana gosti iz Mađarske imali su priliku da uz profesionalno vođenje vide naš lepi Novi Sad – Srpsku Atinu i njegove znamenitosti, a narednog dana i Petrovaradinsku tvrđavu, kao i Muzej grada Novog Sada i katakombe. Zatim smo se uputili ka Sremskim Karlovcima posebnim po mnogo čemu, oni su pravo malo naselje – muzej. Čuvaju mnoge priče, građevine, istoriju, poznati su po najstarijoj srpskoj gimnaziji, prvoj srpskoj bogosloviji, po svojim vinogradima… i duboko verujem da svako ko ih jednom poseti kad – tad mora da im se vrati. Nakon šetnje kroz centar otišli smo u Muzej pčelarstva Živanović. Tamo smo čuli priču o karlovačkom profesoru Jovanu Živanoviću koji se smatra „ocem modernog pčelarstva” jer je izumeo prvu modernu košnicu na ovim prostorima, kasnije nazvanu „Živanovićka”, do tada su korišćene takozvane „pletare” u kojima su se pčele morale ubijati kako bi se došlo do meda. Takođe, videli smo i pčelarske alate, porodične slike, diplome i nekoliko košnica od kojih je najzanimljivija replika manastira Ravanica iz 1880. godine. Sledeća destinacija bila je Bačka tvrđava – najbolje očuvano srednjovekovno utvrđenje u Vojvodini. Upravo na ovom mestu snimljena je specijalna emisija „Mirna Bačka“ u okviru prve faze IDE projekta, čiji su gosti bili cenjeni muzičari iz regiona: Lajko Felix, Marko Louis, Mile Kekin i Rambo Amadeus, dok je domaćin specijalnog programa bio Bojan Ivković, muzičar, perkusionista, voditelj i glumac. Emisiju možete pogledati na ovom linku.
Poslednjeg dana u Srbiji obišli smo Sombor uz neizbežnu priču o Lazi Kostiću i o čuvenom Somborskom Pozorištu, a zatim krenuli na Palić gde smo proveli veoma posebno veče na Majkinom salašu. Tada sam se zaista uverila da muzika povezuje ljude. Druženje je krenulo pričom o srpskoj i mađarskoj muzici, srpskim izvođačima na koje je tradicionalan mađarski zvuk imao uticaj, zatim smo, naravno, morali jedni drugima da pustimo sve te pesme koje spominjemo i za tren oka provod je postao nezaboravan! Ono što me je posebno obradovalo jeste da se par ljudi, do tada veoma zatvorenih zbog jezičke barijere, potpuno opustilo i čak smo zajedno zaigrali čardaš. Iznenadilo nas je i to što su mladi iz Mađarske znali dosta naših pesama i pevali ih sa nama. Tokom ovog druženja shvatili smo koliko zapravo malo znamo o mađarskoj kulturi što nas je, ruku na srce, posramilo i navelo da se zapitamo „Kako to da živimo u multikulturalnoj Vojvodini, a ne znamo ni jednu reč mađarskog jezika?”. Ipak, biću optimista i pronaći dobru stranu u tome, a to je još veća motivacija za druženje i učenje novih stvari i to do te mere da smo doslovno postali nerazdvojni što je nastavak ture kroz Mađarsku učinilo još lepšim.
Za vreme boravka u Mađarskoj baza nam je bila Nacionalni park u Opustaseru, sa tim da smo jedan dan proveli u Segedinu – Gradu Sunca, koji smo ovog puta doživeli na potpuno novi način jer su nas sprovodili lokalci, od njih sam saznala da Mađari izuzetno vole da obilaze crkve gde god da odu, te su tako i nama želeli da pokažu nekoliko. Neke od znamenitosti koje smo obišli su Katedrala Dom koja je građena od 1913. do 1930. godine i ujedno četvrta crkva po veličini u Mađarskoj, Segedinska sinagoga čiji je veličanstveni enterijer mešavina nekoliko stilova – gotičkog, vizantijskog, rimskog i arapskog, kao i Milenijumska fontana koja na sebi ima četiri krilata lava koja predstavljaju veru, svetlost, čast i hrabrost, a postoji verovanje da će onaj ko popije vodu odavde razviti te osobine u sebi. Ova fontana bila mi je još zanimljivija jer i u Sremskim Karlovcima postoji česma „Četiri lava”, no za nju postoji verovanje da ko sa nje popije vodu vratiće se u Karlovce i tamo se venčati. Ipak, mesto u Segedinu koje je nas je najviše iznenadilo jeste pab Borkàpolna čiji enterijer veoma podseća na katoličku crkvu, ima ispovedaonice, sliku pape, lampe u obliku sveća… Sa obzirom da su Mađari veoma religiozni, ovaj pab je očekivano prazan, ali zanimljiva je činjenica da uopšte postoji, kao i da nije jedini – isti vlasnik poseduje pab ovog tipa u Budimpešti i u Egeru.
Sada prelazimo na moj omiljeni deo – Opustaser! Slobodno mogu da kažem da je ovaj nacionalni spomen – park jedno od najlepših mesta koje sam posetila. Priroda je predivna i celo okruženje odaje utisak potpuno druge epohe. Opustaser sastoji se iz centralnog objekta Rontunde i etno – muzeja na otvorenom koji čuvaju priču o naseljavanju Mađara u Panonsku niziju. Ovde se nalazi veličanstvena kružna slika „Panorama Festi” čiji je autor Arpad Festi. Panorama je veoma velika i šetajući se u krug u smeru kazaljke na satu videli smo periode borbe i mira, te na kraju nastanjenja Mađara na ove prostore. Svaki deo slike prati zvuk koji je u skladu sa onim što gledamo, a ovo delo je toliko dobro odrađeno da se ne vidi granica gde se završava slika a počinje reljef koji se na nju nadovezuje. Ovaj park ima toliko toga da ponudi posetiocima i mogla bih da napišem poseban tekst samo o njemu, a sa obzirom da za to ovde trenutno nema prostora želim da se osvrnem na, po mom mišljenju, najlepši deo muzeja na otvorenom – to je ulica sa dvorištima u kojima su kuće – muzeji. U ovim kućama mogu se videti stare zanatske radnje poput obućara, šeširdžije, berbera, zatim kancelarija pisara i kuće koje su replika onih u kojima su ljudi ranije živeli. Doživljaj je zaista neverovatan, a muzej je toliko velik da, nažalost, nisam imala vremena da obiđem sve. Ipak to je jedan od razloga zbog kog ću se sigurno vratiti tamo.
Poslednjeg dana našeg putovanja prisustvovali smo muzičkom događaju Sunset Picnic na kojem su nastupali svetski poznati DJ Topic, DJ ATB. Fondacija EXIT iz Srbije ovde je prisustvovala u svojstvu partnera i imala odgovornost da kamerom zabeleži nastupe i sjajnu atmosferu. Videi ovih nastupa biće dostupni za gledanje od 12 avgusta. Opustaser je sigurno pravi izbor destinacije za ovakvu vrstu događaja i doživljaj je bio zaista predivan: svuda je zelenilo, savršeno letnje vreme, zalazak sunca i ljudi koji sede na travnjacima, druže se i uživaju u dobroj muzici. I naravno, bilo je to odlično zagrevanje za EXIT festival.
Projekat IDE zaista se pokazao kao uspešan i zahvaljujem se Fondaciji EXIT, Nacionalnoj baštini u Opustaseru i Interreg IPA CBC Mađarska-Srbija od čije strane je podržan što su nam pomogli da se podsetimo kakve prelepe destinacije imamo u pograničnom regionu Srbije i Mađarske, a na koje nismo obraćali dovoljno pažnje i što su nam pružili priliku da se povežemo i sklopimo divna prijateljstva. Ekipa je zaista bila posebna i svako je doprineo ovom prelepom iskustvu svojom dobrom energijom, znanjem i spremnošću da ga podeli i svojom autentičnošću. Još uvek razmenjujemo utiske sa ovog nezaboravnog putovanja i jedva čekamo sledeći Sunset Picnic. Találkozunk Ópusztaszeren!
Tekst: Anja Pejinović
