Napomena: Uvodna reč, pitanja i odgovori su preuzeti iz Dušanovih intervjua za magazine Sensa i Original. Uredila Jasmina Stojanović.
Imao je burna iskustva i vrlo teške trenutke u životu dok je gradio nešto što je postalo prepoznatljiv brend u svetu, toliko prepoznatljiv da ga i stranci prisvajaju i posmatraju kao globalan fenomen. Od 2000. godine i izuzetno kreativne stvaralačke energije koja je bila usmerena ka društveno-socijalnoj (r)evoluciji, EXIT je postao festival na kome učestvuju najveće svetske zvezde, koji je tokom svog postojanja posetilo oko 4 miliona ljudi iz celog sveta, a o njemu su izveštavali svi najveći internacionalni mediji – CNN, BBC, New York Times, Guardian, Times i mnogi drugi, proglasivši ga jednim od najboljih festivala na svetu.
Kroz sve svoje uspone i padove, Dušan Kovačevič izgradio je nešto mnogo jače i vrednije – autentičnu ličnost. Njegovu izuzetnost čine istovremeno ispoljene lične dimenzije – on je i kreativni stvaralac i duhovni tragalac – i taj spoj krasi neodvojiva simbioza svih misija njegove duše u ovom postojanju. Kroz unutrašnji razvoj profiliše se i kao revolucionar i vizionar modernog doba i ekskluzivno priča o svom traganju kroz evoluciju svesti. Zato danas nećemo pričati o festivalu, već o Dušanu iza i ispred festivala, koji je shvatio nešto duboko i trajno – da je rad na sebi najvažnija životna aktivnost.
Seti se najranijih trenutaka kada si otkrio sebe kao duhovno biće, zatim raznih duhovnih tehnika i pravaca kojima si putovao da bi došao do onoga što JESI, sada. Šta je u tvom razvoju izazvalo najveći skok u transformaciji tvoje svesti i dotaklo tvoje unutrašnje biće?
Meditacijom se bavim od svoje dvanaeste godine i tada su mi učitelji ukazali na činjenicu da ukoliko me je meditacija privukla tako mladog, vrlo verovatno može značiti da ću tokom ovog života doći do samorealizacije, ali da naravno to zavisi od mene i puta koji budem izabrao.
Svoju prvu ozbiljniju duhovnu inspiraciju koje se sećam, imao sam pre nešto više od dve decenije nakon gledanja naučnog dokumentarca Stivena Hokinga o postanku svemira i strukturi materije, gde je centralna tema bila teorija struna. Tada sam seo i napisao hipotezu kako je celokupan poznati svemir programski kod u nekom božanskom prirodnom super-kompjuteru. Tekst nikada nije otišao dalje od mog računara. Onda je 1999. izašao film Matriks (prvi deo), koji je u suštini film o prosvetljenju i u kome protagonisti filma žive život za koji misle da je realan, dok se zapravo sve vreme nalaze unutar kompjuterskog koda. Tandem Vašovski su na taj, umetnički način alegorično predstavili jednu od osnovnih teza indijske filozofije po kojoj je ceo poznati fizički svet iluzija (tzv. maja) i da čovek može da dođe do istinske spoznaje realnosti tek kada se oslobodi opsene materijalnog. Činjenica da sam o suštini tog filma pisao godinu dana pre njegove premijere mi je dala veliki energetski podstrek.
Slično se desilo i sa knjigom “Celestinsko proročanstvo” koja je došla do mene između dva milenijuma. Prijateljima sam pričao o svojim uvidima o strukturi života i svemira, da bih od nekoliko njih dobio preporuku da obavezno pročitam tu knjigu. Konačno sam je nabavio i opet bio fasciniran “koincidencijom” da na stranicama knjige čitam dobar deo svojih misli i uvida koje sam dobio u prethodnih par godina. To saznanje mi je dalo ogroman priliv energije iz koje je izašla snaga koja mi je bila neophodna da započnem priču EXIT festivala… Sada znam da, naravno, ništa od toga nije bilo slučajno i da je taj energetski podstrek bio Božija promisao sa jasnim ciljem.
Nakon toga, moj lični razvoj teče kako kroz ronjenje u bezgranične dubine drevnih duhovnih tradicija, pre svih istočne filozofije i hrišćanstva, tako i otkrivanjem savremenih duhovnih autora kao što su Ekart Tol, Vejn Dejer, Dipak Čopra, Majkl Njutn, Džo Dispenza i mnogi drugi.
U 2017. do mene dolazi knjiga „Autobiografija jednog jogija“ od Paramahansa Joganande, koji je uz Swami Vivekanandu među prvima doneo istočnu misao na Zapad početkom XX veka. Oni su izvršili izuzetno snažan uticaj posebno na Sjedinjene države, dok se Joganandina Autobiografija smatra jednim od klasika na kojim je izgrađena duhovna vertikala Hipi (i kasnije New Age) pokreta. Ova knjiga je širem auditorijumu poznata i kao omiljena knjiga Stiv Džobsa, koju ju je čitao jednom godišnje. U autobiografiji Jogananda između ostalog opisuje izuzetno moćnu tehniku krija joge, koju kada sam počeo da svakodnevno primenjujem, moj duhovni, poslovni i uopšte životni razvoj je počeo da se ubrzava do brzine svetlosti.
Život svakog veoma uspešnog pojedinca karakteriše otkriće i definisanje određenih ličnih uvida i principa koji postaju njegovi recepti, alati za uspeh u svakom smislu. Možeš li nam otkriti tvoj najvažniji iskustveni uvid kojim si kreirao jedan od životnih principa?
Početkom 2015. godine, tokom jednog veoma teškog poslovnog i životnog perioda, koji je bio praćen ogromnim materijalnim gubicima i problemima, došao je do mene film Vejna Dejera “Od Ambicije do svrhe”. Deo filma govori o kvantnom momentu, trenutku u životu koji nepovratno menja život nabolje. U tom trenutku donosim najvažniju odluku u svom životu. Odlučio sam da je taj trenutak moj kvantni momenat nakon kog više ništa neće biti isto i da će od tada moj životni, duhovni i poslovni napredak biti bez mučenja i prevelikih napora. Odlučio sam i da ta odluka bude toliko čvrsta da je nijedna spoljašnja okolnost neće promeniti. Tako sam spoznao kolika je MOĆ ODLUKE i to postaje jedan od mojih ključnih životnih principa. Shvatio sam da ću sve spoljne poslovne i životne izazove i ciljeve ostvarivati tako što ću ih prvo energetski razrešiti u sebi, na način što ću unutar svog bića otkloniti prepreke koje me dele od ostvarenja cilja. Naravno, bilo je i dalje povremenih i manjih i većih životnih udaraca, ali više nisu mogli da me slome.
Koje uverenje ti je pomoglo na tom putu samorealizacije?
Ljudi su generalno, a posebno na ovim prostorima, odgajani sa uverenjima da je do uspeha i blagostanja moguće doći samo kroz ogromne žrtve i napor. I ja sam bio u tom uverenju veći deo života, te sam uspehe ostvarivao kroz izuzetna odricanja i ekstremne napore, dok me je život više puta veoma bolno nokautirao kako bi ispravio moju životnu putanju i očistio zablude i pogrešna uverenja iz mog bića.
Ubrzo nakon otkrića o tome kolika je moć odluke, došao mi je i uvid o NENAPORU, kao jednom od temeljnih principa funkcionisanja Univerzuma, jer se sve u prirodi dešava bez ikakvog napora. Od izlaženja Sunca, rotacije Zemlje oko svoje ose do sopstvenih udaha i otkucaja srca, nesvesnih operacija koje izvodimo na desetine i stotine hiljada puta na dan, a da to ni ne osetimo. Kasnije sam pročitao da je i Dipak Čopra izdvojio taj princip kao jedan od ključnih u njegovom bestseleru “7 duhovnih zakona uspeha”.
„Nenapor“ ne znači da čovek treba da leži i ne radi ništa. Naprotiv, ja radim i kreiram daleko više nego u većini perioda svog života, samo to sada radim sa uživanjem i iz pozicije da to želim, a ne zato što moram.
Teme Exita su bile i Sloboda i Ljubav. Šta za tebe predstavljaju ove vrednosti?
Poznato je da se prosvetljenje drugačije naziva oslobođenjem od karmičke zarobljenosti i patnje. Sloboda je za mene vazduh i bez nje ne mogu da dišem, bez nje nema života vrednog življenja.
Ljubav smatram osnovnom i glavnom silom u Univerzumu, silom koja objedinjuje sve druge sile, koja je izvorište svega što postoji. Za mene je Ljubav praktično jedan od sinonima za Boga.
Večni kreativni um ne može da zaustavi ni vreme ni prostor. Blistav je i protresa naše biće do sveprožimajućeg divljenja. Kako je EXIT iz tvog kreatvnog uma postao stvarnost? Kako kreiraš i de-kreiraš?
Najvažnije je povezati se sa sopstvenim unutrašnjim bićem koje je jedno sa Univerzumom, ili ono što religije zovu Bogom. Iz tog prostora moguće je posejati seme koje će iz nemanifestovanog stvoriti kreaciju. Beskrajno me inspiriše taj proces manifestovanja, kada iz prostora potencijalne energije, koji je nama nevidljiv, uspemo da pređemo magičnu granicu i stvorimo nešto novo. Zaključio sam da je kao i za kreiranje života za taj proces važan spoj muške i ženske energije, kako u nama, tako i oko nas.
Moj savet svima je da veruju u najbolji mogući scenario, čak i u trenucima kada se pred njihovim očima odigrava najcrnja prognoza. Priroda Univerzuma je takva da je uvek podržavajuća.
Kada se tokom razvoja poslovne ideje sukobe ideologija i biznis plan – kako je moguće ostati dosledan sebi i sačuvati integritet, a opet ne izneveriti biznis plan i ostvariti profit?
Oni se sukobe samo na površini, ali u suštini oni nisu nikada u sukobu. Jer čuvanje integriteta mora biti deo biznis plana, tako se gradi brend koji će na duže staze mnogo više doprineti još boljim poslovnim rezultatima od kratkoročnih benefita. Naravno, uvek se u tim situacijama treba preispitati da li ja naše “čuvanje integriteta” povezano sa egom i predstavom o sebi kao moralno superiornoj osobi ili su u pitanju istinske vrednosti koje se nikako ne smeju napustiti. Glavni cilj svima pri građenju brenda treba da bude da pomognu ljudima i učine njihov život boljim, a tek onda da naprave brend i biznis od toga.
Koliko je važno biti „mindful“ umesto „imati mind full of“?
To je bukvalno razlika između života u raju i paklu. Naš um je najkorisniji sluga, ali i najbrutalniji tiranin ako je gospodar. Kada duša vodi um, onda živimo život iz snova, kada um i ego gospodare, onda smo zarobljeni u paučini beskonačnih iluzija.
Roditeljstvo je oplemenilo tvoj život ali i dovelo i do važnih duhovnih spoznaja. Šta je odlika svesnog roditeljstva danas?
Malo je reći da mi je roditeljstvo potpuno preokrenulo život. Shvatio sam da zapadna civilizacija ne shvata pravi značaj dece i koliko od njih možemo da naučimo. Smatram da smo mi tu da njih učimo snalaženju u fizičkom svetu, ali da su oni naši najbolji duhovni učitelji. Kada se rode, deca vide svet onakvim kakav zaista jeste, oni znaju da je sve oko nas samo Božija igra. Oni su stalno prisutni u sadašnjem trenutku i konstantno otvoreni za igru i radost. Osnovni izazov koji imam kao roditelj je kako zadržati decu u tom stanju. Kako ne porobiti njihove umove i dušu, kao što smo svi mi iz roditeljskog straha za naše dobro porobljeni u nekom trenutku odrastanja, da bi iz te porobljenosti sada počeli da se budimo. Smatram da će do spasa sveta od uništenja, ka kojem ubrzano idemo, doći ne tako što će se ljudi odjednom globalno promeniti, već što će odrasti nove generacije čiji će umovi ostati otvoreni i koje će biti svesne njihove životne uloge.
Deluje da uspevaš da balansiraš između svog uspeha i svog unutrašnjeg sveta. Šta je za tebe mir?
Za mene je mir kad god mogu da se prepustim komunikaciji sa svojim unutrašnjim bićem. To može biti tokom meditacije ili molitve, ali isto tako i tokom vožnje borda ili kajtsurfa kada postanem jedno sa prirodom oko sebe.
Da li se vodiš Gandijevom porukom: „Budi promena koju želiš da vidiš u svetu“?
Svet koji se odigrava pred našim očima je samo ogledalo onoga što je u nama. Ljudi na ovom svetu žive sve moguće vrste života, od najgoreg pakla do najblistavijeg raja. Koji od životnih scenarija ćemo živeti zavisi od onoga što je u nama, jer ćemo upravo takve ljude i okolnosti privući u svoj život. Tako ne samo da mi možemo biti promena koju želimo da vidimo u svetu, već mi jesmo svet koji kreiramo oko nas. Ovo se ne odnosi samo na materijalno stanje, moć i slične stvari, koje su u dosadašnjoj životnoj paradigmi smatrani merilom uspeha, jer najbogatiji čovek može biti milion puta nesrećniji od siromašnog seoskog deteta. Sreća će biti glavno merilo uspešnosti čoveka budućnosti.
Koliko je važno živeti neustrašivo?
Vivekananda, indijski mudrac sa kojim se Nikola Tesla intenzivno dopisivao, pred kraj života je izjavio: „Čini mi se nakon svega što sam proživeo, da se najveća životna istina krije u HRABROSTI“. Neustrašiv život je kada sledimo svoje snove bez obzira na sva nerazumevanja i druge prepreke koje nam život stavi pred nas kako bi nas testirao da li nam je vera dovoljno jaka i da li smo dostojni ostvarenja zova svog srca. Ovo je ujedno, kao što je Vivekananda primetio, jedna od najvažnijih stvari u životu. Mudrost kaže da je mnogo bolje rizikovati i pogrešiti, nego žaliti celog života što nisi pokušao.
Da li si osvestio zbog čega je Duša(n) ovde, u ovoj našoj dimenziji i koja je tvoja neostvarena misija, kao duhovnog ratnika?
Povezivanje svih duhovnih tragalaca u globalni sistem koji će ih učiniti nepobedivim i koji će u konačnici dovesti do evolutivnog skoka čovečanstva i isceljenja planete. Taj sistem neće biti kreiran iz jednog centra, već će se kreirati organski, kroz veliki broj malih sistema širom planete, koji će se u jednom trenutku ujediniti.
