Piše: Žikica Milošević
Kada smo se penjali na Tvrđavu poslednjeg dana, drugarica je dobila niz poruka od svog devetogodišnjeg sestrića koji je moli moli moli usrdno da obavezno ode na Rag’n’Bone Mana i uslika, snimi, prenese utiske. Devetogodišnjeg? Rag’n’Bone Man očigledno pogađa u srž najmlađe generacije. a on sam nije tako mlad, iako se mnogo ljudi pitalo kada se on pojavio „Ko je on i otkuda takav power play pesme Human na MTV-u?“.
Elem, Rag’n’Bone Man ima 32 godine i nije se „prekjuče setio“ da se bavi muzikom. Naime, on se motao kao mačka po studijima i podržavao razne muzičare, učestvovao u bendovima sve do 2013. kada ga je poznati producent Mark Crew, koji je producirao poznati bend Bastille, koji su uzgred videli prošle godine na Exitu, ubedio da se bavi muzikom u punom kapacitetu.
Što se tiče samog opisa zbog čega je ovaj autor važan, postoje dve stvari. Primo, on je primer da pop zvezda uopšte ne mora biti lep čovek u savremeno doba prezasićenosti vizuelnim. Danas kad smo se već navikli da gledamo nabildovane likove, prelepe žene kojima je neko „odobrio“ da snime spot, evo autora koji pleni svojim miksom mračnog bluza i elektronike, koji se ne stidi da pokaže da je ogroman fizički a krhak u duši, i da ga baš zabole živo za estetske norme i teretane. To sam napisao u najavi, a ni posle gledanja koncerta ne čini mi se drugačije. Lako je identifikovati se sa čovekom koji uopšte nije ni nalik na pop zvezdu, što je svojevrsni punk današnjeg doba. Iako ima samo jedan album, njegova kombinacija hip-hopa, bluza i r’n’b-a može samo da vas uvuče u starinsku muziku na novi način. Uostalom, i način na koji snima spotove, bez truda i efekata, već je nešto. Gomila ljudi koji su u publici izgledali kao on je takođe bizarni podsetnik da moramo voleti neprilagođenog elektro-bluzera. Čovek je ličnost i ima dobre pesme. A to je sve što je oduvek i trebalo biti važno, zar ne?
