Legendarni brazilski bend Ratos de Porão se vraća na EXIT! Nakon nezaboravnog nastupa 2018. godine, kada su publiku „bacili u nesvest” svojim divljim energičnim nastupom, momci iz Sao Paola se vraćaju da naprave još jednu nezaboravnu veče puno sirove energije.
Na sceni su više od četiri decenije, jer su osnovani davne 1981. godine, a unutar istorijskih zidina Petrovaradinske tvrđave, bend će provesti publiku kroz svoju bogatu diskografiju, od klasičnih hitova do novijih pesama sa albuma „Necropolítica”. U susret svirci koja je zakazana za subotu 13. jul na Explosive Stage Infused by Oldspice bini, bubnjar benda Boka podelio je očekivanja od nastupa ali i kako se bend kroz godine razvijao.
Stižete na EXIT, kakva su osećanja i očekivanja od publike?
Jako sam uzbuđen što ću drugi put biti deo Exita, pošto smo već svirali na festivalu 2018. Publika je bila divlja, tako da će verovatno biti ludo i ovog puta!
Šta misliš, da li postoji ista energija između srpske i brazilske publike? Oba naroda su poznata po strasti prema fudbalu, misliš li da je isto kada je reč o muzici?
Da, mislim da su Srbi slični Brazilcima po strasti prema muzici i živim nastupima.
Kakvu setlistu možemo očekivati na ovogodišnjem EXIT-u? Da li možemo da očekujemo više pesama sa najnovijeg albuma „Necropolítica“ ili možda neka iznenađenja poput obrade pesme Terveet Kadet?
Uvek se trudimo da obuhvatimo čitavu karijeru benda, s obzirom da smo već četiri decenije u tom poslu. Izvešćemo par pesama sa albuma Necropolitica i kao i klasike iz naše diskografije.
Šta se slušalo u vreme albuma „Crucificados Pelo Sistema” i „SUB”? Pominjali ste bendove iz Vašington DC-a i američki hardcore. Šta je sa lokalnim herojima poput Olho Seco ili bendovima iz Finske i Velike Britanije?
Mislim da ste sve već rekli, ali uglavnom su to bili bendovi iz SAD-a, Finske i Švedske.
Pre nego što je došlo do crossovera, „Descanse em Paz” je album na kojem ste počeli da inkorporirate malo više thrash metala u svoje pesme, zar ne? Kako se desila ta fuzija?
Spajanje metala i hardkora bilo je aktuelno sredinom osamdesetih godina. Članovi benda su počeli da se interesuju za punk/metal i thrash metal muziku, pa je to bio prirodan proces.
Kakvi su odnosi unutar benda? Da li ste kao ekipa, družite li se još uvek jedni kod drugih?
Mi smo dobri prijatelji već decenijama. Da nije prijateljstva i zabave, bend nikada ne bi opstao kao što jeste kroz sve ove godine.
Objavili ste svoj jedini album na engleskom jeziku, „Just Another Crime in… Massacreland”. Šta vas je inspirisalo da ekskluzivno pređete na engleski jezik za taj album?
To je bila želja naše diskografske kuće, ali bilo je teško pisati pesme na portugalskom pa ih onda „prepisivati” na engleski. Na kraju će jedna verzija ili druga ispasti loše, pa smo odlučili da probamo samo na engleskom na tom albumu. Nakon toga smo nastavili da pišemo isključivo na portugalskom.
Muzički, sa karijerom koja traje više od četiri decenije, Ratos De Porão ne pokazuje znake slabljenja i potvrđuje se kao apsolutni šampion južnoameričkog hardcore-a. Da li si ikada zamislio da ćete snimiti toliko albuma, toliko putovati po svetu i dostići ovaj nivo?
Nikada nismo mogli da zamislimo da ćemo imati ovako dugotrajnu karijeru i osećamo se veoma srećno zbog toga. To je priznanje i blagoslov za nas, jer kao brazilski underground bend učestvovati na ovako velikim festivalima u Srbiji je ogroman uspeh. Srećniji ne bismo mogli biti. Život je lep!
