„Ovde božanstva popularne kulture šetaju slobodno, upoznaju se i razgovaraju među sobom bez imalo nameštenosti, hodaju ležerno odeveni pre svake transformacije u svoje scenske persone, a zatim se vraćaju nazad nakon nastupa, umorni i zadovoljni, spremni da zagrle čitav svet“ – opisuju Kojić i Ambrozić na samom početku reportaže, uvodeći nas u bekstejdž glavne festivalske bine i ističući slobodu kao apsolutni lajtmotiv Exita: „Na EXIT-u se svi osećaju slobodno. Zaista slobodno, kao što je svako ljudsko biće to sâmo po sebi. A biti svoj čovek – najskuplja je reč u savremenom merkantilnom svetu. I najveće muzičke zvezde veoma su svesne tih nijansi. One posebno“.
Na koji način su izvođači manifestovali slobodu na ovogodišnjem izdanju EXIT festivala, saznajemo upravo iz reportaže dva vrsna poznavaoca muzike sa lica mesta.
Viagra Boys – Novi rokenrol pogled na stvari
„Mora biti da nešto o slobodi znaju Viagra Boys. Njih kao da je baš briga za sve, ali se u bekstejdžu ipak podrobno raspituju o ključnim stvarima: “kakvo je ovo mesto”, “kakav je ovo festival” i “ima li još piva“? Predvođeni Sebastianom Murphy-jem – najtetoviranijem od svih svojih švedskih kolega na sceni – ovi snažni momci određuju novi rokenrol pogled na stvari u dvehiljadedvadesetim“ – smatraju dvoje muzičkih kritičara. „Viagra Boys osvežili su uvod u EXIT festival na Main stage-u sa samouverenošću, nordijskom cool anarhičnošću i visokim standardima ljudske osvešćenosti“ – dodaju oni.
The Prodigy – Veterani životne bitke za pravo na sebe same
„Apsolutno sve o ceni slobode neminovno znaju The Prodigy. Koliko su nam samo slobode doneli onim egzaltiranim koncertom u Beogradu 1995. godine u Hali Pionir, i to u jeku svoje slave, tik pred najčuveniji album „The Fat of the Land“ sa kojeg su tada prvi put uživo izveli svoju definišuću numeru Breathe, a tek drugi put Firestarter, zauvek zapalivši ove krajeve za koje kao da su obe kompozicije smišljeno napravljene“ – prisećaju se Kojić i Ambrozić, i dodaju: „Sada, nakon četiri kolosalna nastupa na EXIT festivalu, The Prodigy dolaze kao veterani životne bitke za pravo na sebe same. Njihov koncert – dirljiv je do srži, ali i dalje divlje relevantan u novom milenijumu, jer nije ophrvan nostalgijom osim u onom jednom trenutku kad je ceo EXIT stao da oda počast Keithu Flintu. Maxim je spustio ruke nepomično i istorija se zavrtela, istorija ovog dela sveta isprepletana sa globalnom istorijom na toj jednoj tački u vremenu“.
Sofi Tukker – Sloboda pokreta i spontana razdraganost
Šareni dvojac Sofi Tukker iskusni dvojac muzičkih kritičara takođe izdvaja kao ambasadore slobode, kako kroz muziku, tako i kroz pokret. „Mali vatromet ruku, nogu i tela nadilazi bilo kakvu pirotehniku, slivajući se efektno sa ritmom, kao raznobojni koloplet koji oduševljava prisutne svojom spontanom razdraganošću“ – opisuju Zorica Kojić i Dragan Ambrozić – „Odjednom se pred nama otvara mogućnost da ljudsko kretanje izrazi jednu dimenziju muzike koja često ostaje neizgovorena. Fantastično je da još uvek možemo da nešto otkrivamo, kao poruku iza pop melodija koje Sofi Tukker nesebično dele“.
View this post on Instagram
Epica – Ljubav, vera i uzdanje u epske heroje
Snažan utisak ostavio je i simfo-metal sastav Epica, koje Kojić i Ambrozić opisuju kao „bend sjajnih ljudi koji se od sveg srca raduju svom poslu“. „Ovde se radi o velikim temama, traganju čoveka za odgovorima na večna pitanja i originalnim istinoljubljem u sudaru sa neiskrenim svetom punim fatalnih izazova. Zaista smo zavoleli Epicu, kao i nepregledni okean njihovih fanova – jer, ovde nema prenemaganja i afektacije – samo ljubav, vera i uzdanje u epske heroje“, ističu oni, uz dodatni uvid iza kulisa: „Biti sa ovim sastavom u garderobi, odmor je od ludorija, jer ovde stvari jasno stoje – svako skromno zna svoje mesto i radi posao zbog kog je tu“.
Skrillex – „Veliki prasak“ kreativnosti za miks-pultom
„More poklonika podrhtava pod njegovim nogama čim ga ugleda kako iskače na scenu. On nam uzvraća sa Zviždukom u osam Đorđa Marjanovića, kao prvom numerom – što je počast koja se nema sa čim uporediti, jer upravo sa tom pesmom počinje moderna istorija ovdašnje pop muzike“ – ovako je početak Skrillexovog nastupa izgledao iz perspektive dvoje vrsnih muzičkih znalaca. Oni su ovog producentskog maga opisali kao „nedvosmislenu fantazmagoriju di-džej veštine, veliki prasak kreativnosti za miks pultom i krunisanog genija novih načela genetike žanrova“, dodajući da je Skrillex i dalje neverovatno skroman i drag, ponašajući se na sceni „kao deo ogromnog Exitovog plemena“, te da je „samopouzdani majstor obreda inicijacije čovečanstva u muzički univerzum“.
View this post on Instagram
„Teško je reći šta se sve dešavalo u bekstejdžu, jer Skrillex je jedna od najpopularnijih ličnosti koje su nas ikad obišle i toga je svestan: mimo svakog protokola, on sâm otišao je do ograde koja odvaja Main Stage od prolaza za publiku – da se neštedimice islika sa gomilom fanova, uglavnom veoma mladim ljudima, koji će ovaj neočekivani susret prepričavati u godinama što dolaze“ – pišu Zorica Kojić i Dragan Ambrozić.
Wu-Tang Clan – glasnici univerzalne slobode
Za kraj, najveći hip-hop sastav svih vremena Wu-Tang Clan dvoje muzičkih kritičara odlikovalo je titulom „glasnika univerzalne slobode“, kao „ekipu koja nesumnjivo ima pravo da priča o slobodi, jer se za nju izborila svojim mišićima i rečima“.
„Međutim, ukoliko ste ih ikad doživljavali kao zatvoreno bratstvo opakih crnih momaka, što bazaju Njujorkom zabave radi i sipaju svoje brutalne rime pred kojima ostajete okamenjeni kao nakon susreta sa nekom urbanom Gorgonom – na pogrešnom ste tragu, jer su njihova čovekoljubivost i poštovanje za druge danas glavna poruka koju imaju da nam ponude“ – navode Kojić i Ambrozić, uz uvid iz bekstejdža: „Iza scene, oni su razigrani tim obožavalaca dobrih pica sa kečapom, u kome niko nikom ne naređuje, svi svakog slušaju, a naročito svog prirodnog lidera po imenu RZA, koji ih raspoređuje kao figure na šahovskoj tabli (stići će i da odigra kratku partiju svoje omiljene igre sa takođe pasioniranim šahistom, Peđom Vukčevićem iz Bege Fank – rezultat je bio: remi)“.
Za više bekstejdž priča, cela reportaža može se pročitati ovde.
