Bend Kensington za domaću publiku bio je otkrovenje, dok su stranci u prvim redovima glasno pevali sa sa pevačom Eloiom. Uz njihove najpoznatije pesme „War“ i „Streets“ publika je pevala najglasnije, tako da su svi u blizini Fusion stejdža mogli da razumeju tekstove pesama sa jasnim porukama „We won’t go to war, no we won’t go to war“, a posle i „Where do we go when the streets are calling, how do we know when we reach our falling“.
Belgijanci su očigledno veliki fanovi tog benda, s obzirom na to da se njihova crno, žuto, crvena zastava viorila u publici. Na kraju nastupa publici je prišao gitarista tog holandskog benda i pozdravio se sa njima, pa je gomila sve više prilazila bini. Čarolije indi-popa razveselile su publiku, jer je Kensington veoma vešt u pravljenju dobre atmosfere.
Nakon Kensingtona, u potpuno drugačijem fazonu, nastupo je slovenački bend Borghesia, čiji je zanimljiv elektro-industrial zvuk, uz ženski i muški vokal, približio publici interesantnu slovenačku scenu.
