„Vrati prirodi, pridruži se i posadi drvo“, zajednička inicijativa Delegacije EU i EXIT fondacije započeta je na ovogodišnjem EXIT festivalu. Ovo je tek prva u nizu velikih ekoloških akcija Exita, koja ovim pošumljavanjem ujedno pokreće svoju veliku ekološku platformu pod simboličnim nazivom „Zelena Я:Evolucija“! Cilj ove jedinstvene platforme je da se mobiliše javnost i pokrene masovno pošumljavanje u zemlji, regionu i svetu, gde bi se samo u Srbiji u narednom periodu zasadilo preko milion stabala.
„Godinama i decenijama unazad EXIT podiže svest o značaju očuvanja životne sredine, ali danas živimo u vremenu kad je situacija zaista alarmantna. Želimo da pokrenemo masovno pošumljavanje, ne samo u zemlji i regionu, već i u celom svetu, jer je to prosto najefikasnije rešenje za smanjenje štetnih emisija. Čak i da negirate klimatske promene, zar neko zaista može da ima nešto protiv sadnji šuma i parkova?“, izjavio je na Fruškoj gori osnivač Exita Dušan Kovačević.
U stvaranju novih pluća Srbije učestvovalo je preko 400 ljudi, među kojima su i volonteri iz EXIT tima, EU Delegacije u Srbiji i zemalja članica, uz prisustvo Ministarstva zaštite životne sredine, te podršku Nacionalnog parka Fruška gora i uz pomoć Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Pokreta gorana Vojvodine.
„Neko je rekao da posaditi jedno drvo znači posaditi nadu i mi danas počinjeno sa sadnjom 13.000 nada, sa ciljem da održimo prirodu i da joj pomognemo u borbi protiv klimatskih promena. Naša planeta je bolesna, gori od temperature i mi moramo da uradimo nešto da tu temperaturu spustimo i da ona ozdravi“, izjavio je Sem Fabrici, ambasador i šef Delegacije EU u Srbiji, i dodao da „Evropska unija i Srbija već dugi niz godina sarađuju na različitim projektima iz oblasti zaštite živitne sredine, koji se bave poboljšanjem kvaliteta tla, vode i vazduha i danas smo na jednom novom zadatku. Međutim, mi iz Evropske unije smo vrlo ambiciozni, postavili smo jedan nov cilj. Naime, Evropska komisija je za svoj prvi prioritet postavila upravo zaštitu životne sredine u inicijativi Zeleni dogovor i ja se nadam da će nam se Srbija u tome pridružiti i da ćemo napraviti neke važne korake“.
U Srbiji svaka osoba u proseku generiše karbonski otisak, to jest emisiju gasova sa efektom staklene bašte, u prosečnom iznosu od 8,7 tona ugljen-dioksida, koji je veliki uzročnik klimatskih promena. Novih 13.000 stabala hrasta u Nacionalnom parku Fruška gora će u narednih deset godina absorbovati preko 300 tona ugljen dioksida, što će se značajno uticati na smanjenje količine ugljen-dioksida u atmosferi.
Okupljenima se obratio i ministar zaštite životne sredine Goran Trivan: „Pošumljavanje je najjednostavniji i najefikasniji način borbe protiv klimatskih promena. Ovo što danas radimo je zasluga Exita i čestitam im na tome što rade 20 godina“. Ovom prilikom je ujedno i pohvalio i podržao inicijativu da se u narednom periodu širom Srbije zasadi prvih milion sadnica, dodavši: „Na ovome im posebno čestitam, jer posaditi 13.000 stabala znači početak sadnje milion sadnica, a to je misija“.
Akcija je inicirana na ovogodišenjem EXIT festivalu kada se na Petrovaradinskoj tvrđavi za ovaj ambiciozan poduhvat prijavilo preko hiljadu dobrovoljaca sa odgovornim stavom prema životnoj sredini. Svim volonterima je bio obezbeđen prevoz iz Beograda ili Novog Sada, kao i osveženje, hrana, suvenir i oprema potrebna za sadnju. Nakon akcije je bilo organizovano druženje za sve učesnike, a najsrećniji su u nagradnom izvlačenju osvojili i ulaznice za jubilarni 20. rođendan Exita od 9. do 12. jula 2020!
Republika Srbija, uz finansijsku podršku delegacije Evropske Unije, implementira projekat očuvanja prirode da bi se identifikovale sve potencijalne lokacije za razvoj mreže Natura 2000 u zemlji, uz cilj očuvanja ključnih područja za podvrste ili tipove staništa navedene u Direktivi o staništima i Direktivi o pticama. Njihova važnost na evropskom nivou je iznimna jer su ugrožene, ranjive, retke, endemične ili trenutni posebni primeri tipičnih karakteristika jednog ili više evropskih biogeografskih regiona. 89 vrsta staništa i 150 životinjskih vrsta iz aneksa Direktive o staništima i 116 vrsta ptica iz aneksa i Direktive o pticama nalaze se u Srbiji.
