Prvi put će nastupati na otvorenom festivalu u našoj zemlji i ne kriju uzbuđenje zbog toga, a tvorac ovog benda Martin Schirenc otkrio je kakvi su im bili počeci, kako su se razvijali kao bend ali i kako je preuzimati stvari sasvim u svoje ruke.
Fanovima je njihov pravac dobro poznat, dovoljno je samo izgovoriti Pungent Stench i biće jasno da se radi o momcima koji se nikada nisu pridržavali pravila i koji su uključivali najrazličitije uticaje u svoju muziku. Bend, poreklom iz Austrije, u početku je bio pravi autsajder na Death Metal sceni međutim vrlo brzo su dokazali da su vrsni poznavaoci ovog muzičkog pravca, čemu svedoči i karijera duga skoro 40 godina. Oni, posle 20 godina dolaze ponovo u Srbiju ali prvi put na EXIT gde će, u nedelju, 14. jula na Explosive Stage infused by Old Spice bini svojim tvrdim tonovima pomerati bedeme Petrovaradinske tvrđave. Martin Schirenc, koosnivač benda ispričao je svoje utiske o povratku u Srbiju ali i mnoge stvari koje o bendu nismo znali.
Pre 20 godina ste nastupali u Beogradu, a ovog puta ćete nastupiti na otvorenom festivalu. Kakva su vaša očekivanja od EXIT festivala i kako se osećate povodom povratka u Srbiju?
Jako smo uzbuđeni što se vraćamo u Srbiju posle toliko godina i što ćemo biti deo EXIT festivala! Čuo sam ranije o njemu i video slike, tako da se radujem što ću svirati na ovom sjajnom mestu. Verovatno će ovo biti naš najveći nastup ove godine.
Šta vas je prvo navelo da se uključite u ekstremnu muziku? Da li ste imali ovu strast od ranog doba ili se spontano pojavila?
Odrastao sam sa ljubavlju prema rok muzici, posebno zvuku električnih gitara. Moj stariji rođak me je upoznao sa bendovima poput Rainbow, AC/DC i Kiss kada sam imao 8 ili 9 godina, i to iskustvo je brzo promenilo moje buduće karijerne ambicije, od morskog biologa do gitariste u rokenrol bendu. Kao što vidite, ostvario sam svoj san i već skoro 40 godina se time bavim!
Death metal je nastao krajem 80-ih, a vi ste bili deo te scene od samog početka. Kako je Pungent Stench započeo i da li ste se lako prilagodili tom svetu?
Bio sam zainteresovan i za druge ekstremne muzičke stilove poput hardcore/punka, noise rocka i industrial muzike, tako da kada sam upoznao Alexa (bubnjar Pungent Stench-a) sredinom 80-ih, brzo smo shvatili da imamo sličan ukus za muziku. Pridružio sam mu se kao sesijski gitarista u njegovom bendu, a on je pomogao mom bendu na bubnjevima. Nakon što su oba benda prestala sa radom, odlučili smo da formiramo Pungent Stench krajem 1987. godine. Trebalo nam je neko vreme da pronađemo basistu, a naša prva zvanična proba bila je početkom 1988. godine. U početku nam nije bila namera da izdajemo albume, ali kada nam je Nuclear Blast prišao na koncertu u Nemačkoj, potpisali smo ugovor za naše prvo izdanje – split LP sa Disharmonic Orchestrom. To se dovoljno dobro prodavalo da nam Nuclear Blast ponudi novi ugovor i pre nego što smo shvatili, death metal je postao prilično velika stvar.
Čini se da svako vaše izdanje ima nešto drugačiji muzički pravac, što je prilično kul. Ipak je to neosporno Pungent Stench, ali tempo je stvarno drugačiji. Da li ste namerno ciljali da svako novo izdanje ili album bude drugačiji od prethodnih?
Dosadili nam je ono što je postalo mainstream u žanru pa smo pokušavali stvari da zadržimo uzbudljivim za nas same. Komercijalno gledano, ovo verovatno nije bila najbolja ideja, jer ljudi obično više vole doslednost, ali naš nekonformistički pristup bio je deo našeg šarma, pretpostavljam, i ljudi i danas dolaze na naše nastupe. Mislim da smo ipak neke stvari uradili kako treba, zar ne?
Snimali ste album u vašem studiju, da li je bilo naporno kada ste i inženjer zvuka i muzičar istovremeno jer morate da se koncentrišete na dve potpuno različite stvari istovremeno?
Izuzetno je naporno, ali uvek smo radili bez producenta i na kraju smo se oslobodili i inženjera zvuka. To je prilično stresan način rada, ali na taj način smo sve držali pod svojom kontrolom. To je uključivalo i izradu omota, menadžment i organizaciju nastupa. Iako smo metal bend, svi smo punkovi u duši i odrasli smo u DIY sceni, pa smo se držali toga i danas. To je takođe jedini način da se zaradi neki novac, jer su prodaje ploča gotovo nepostojeće, a sviranje koncerata postalo je jedini izvor prihoda za bendove. Ali ne mogu da se žalim, jer smo privilegovani što imamo tako vernu publiku!
Da li sarađujete u vašem studiju sa nekim kul ekstremnim metal bendovima u poslednje vreme?
Većinom lokalni metal i punk bendovi, jer ne želim da ovo radim kao glavni posao. Radije koristim studio za svoje stvari i tretiram ga kao svoju ličnu mušku pećinu!
Ko je odabrao fotografiju Joel-Peter Wilkina za omote vaših albuma?
Alex je pronašao mali članak o njemu i kada smo videli njegov rad, znali smo da to mora biti naš omot albuma!
