Ispis „Bog je di-džej“ videli su na majici svog gitariste na jednoj probi. Sister Bliss je korigovala melodiju koju je imala, a Maxi Jazz izmislio čitavu filozofiju oko toga za samo nekoliko sati. Bez obzira na to u šta veruješ, da li se oslanjaš na hrišćansko odrastanje ili budistički pristup u zreloj dobi, podijum za igru je mesto na kojem se molimo, pre svega gde se zaceljujemo. Recimo da ju je tako najjednostavnije objasniti. Maxi Jazz bio je oličenje postulata rejv kulture – PLUR (Peace, Love, Unity, Respect) i gubitak koji globalna scena oseća je ogroman! Nekada je bio šaman, često propovednik, uvek onaj koji ujedinjuje i katalizator ka znojavoj katarzi u gomili.
Njegova duhovnost isticala se u pozivu na razgovor, iako je muzika grupe Faithless izuzetno angažovana i nikada nije bilo teško saznati kakvi su im stavovi po pitanju opšteg stanja sveta. Političke, pre svega društvene teme, osnova su hitova koji su dominirali radio stanicama, te usput obrazovali generacije ljudi koji su u klub ili na festival otišli zarad lake zabave.
Do izbacivanja singla „Salva Mea“ rasprodavali su samo lokalne klubove, ali ubrzo su postali globana sila i neizostavni na top listama, kao i u muzičkim enciklopedijama. To se desilo pre svega zbog pokliča „I can’t get no sleep!“, ali i drugih singlova sa albuma “Reverence”. Plesna mantra sa sledećeg bila je „We Come 1“, ali je nova publika pobrana i saradnjom sa Dido (sestrom trećeg člana grupe), koja je u tom trenutku bila na vrhuncu karijere. Velika inspiracija Maxiju bio je Muhamed Ali, a osim veličanja idola, na kasnijem albumu su se direktno kritikovale svetske vođe na „Mass Destruction“. Boy George je upao na „Why Go?“, dok je sa „I Want More“ još jednom sasvim direktno rečeno da treba ići iz onoga u šta veruješ, a ne iz straha.
Pored redovnih nastupa, provode mnogo vremena u studiju i izbacuju još dva albuma pre nego se pojavljuju na velikoj proslavi 40 godina Glastonbury festivala kao hedlajneri, što predstavlja možda krunu njihove karijere, pred 85 hiljada ljudi. Nakon turneje koja je trajala skoro dve godine i mnogo snimljenih pesama, iznureni Maxi Jazz na proleće 2011. objavljuje da je to bila njihova oproštajna turneja, a dva rasprodata i finalna koncerta u Londonu pratili su fanovi u najvećim bioskopima širom sveta, u direktnom prenosu. Preko milion posetilaca su imali u tom periodu na svojim koncertima i prodali oko pola miliona ploča.
Maxi Jazz odstupio je od svog matičnog benda i sve vreme koristio reči kao što je „pauza“, a nikako „razlaz“. Nije bilo zle krvi, već samo potreba za odmorom i za novim, iako novo nekada znači povratak korenima. Počeo je sam da komponuje na gitari i oformio bend The E-Type Boys, oslonjen na analogno.
Faithless izbacuju remiks album 2015. godine i pripremaju poseban šou sa kojim kreću na novu turneju. Pažljivo su birali datume i odlučili da se poklope sa još jednim jubilejom, petnaestim rođendanom Exita. Doneli su dobro poznate hitove u novom ruhu, uz Maxijevo stalno obraćanje publici na Petrovaradinu kao jednoj od najlepših koju je video. Vratili su se na dva bisa i podsetili na ideje oko kojih je festival i oformljen. Faithless je bend poznat po oštrim sintovima i elektronskim deonicama, ali se čini da im nastupi ostaju upamćeni zbog intimnih momenata kada muzika utihne i duboki Maxijev glas poručuje da moramo da čuvamo jedni druge, da je ljubav razlog i način, da može da se veruje različito, a da je raznolikost nešto dragoceno.
Nakon tog epskog nastupa, “We Come 1” postala je nezvanična himna EXIT festivala, uz blagoslov benda. Interno, EXIT tim je koristio tu frazu za svoje akcije i kampanje, te je ujedno postala i svojevrsna mantra. Ta poseta 2015. godine značila je nama, njima, ali posebno fanovima. Čak i sa vremenskom distancom, deluje kao silazak bogova. Na snimku celog koncerta koji je pogledan 2.6 miliona puta, komentari su da je to bio jedan od njihovih najboljih nastupa, da je promenio živote. Među komentarima ima dosta novih, nakon vesti da je Maxi Jazz preminuo. Mnogi tamo odlaze da napišu poslednji pozdrav.
@LaSerbian
Počivaj u miru, glasu generacije. Koliko sam srećan i počastvovan što sam imao prilike da prisustvujem ovoj magiji. Hvala za sve.
@spbub
The highest tribute to the dead is not grief but gratitude… Maxi Jazz, we thank you for the soundtrack of our lives ?
@harderway8568
I’ve just heared about him passing away, and instantly came to this video. Yes I was there and yes it was amazing, but above all that, this man and his band literally helped us survive and stay normal here in Serbia. All we knew were war, poverty, embargo, drugs, dictatorship…Almost all the normal things we had were music, art and rare tv shows worth watching. He brought spirit, liberty, good taste and great music we loved and appreciated so much, and now he’s gone…Rest in peace my friend and thanks a lot.
I pre samog nastupa, Faithless su osetili ljubav naše publike i uzvratili je. Meet & greet koji izvođači neretko „smandrljaju“, trajao je čak dva sata, tokom kojih se ćaskalo sa ljudima i razmenjivala energija iza bine.
Iako je to veče bilo nezaboravno, Faithless su želeli da ostane ovekovečeno, pa su kadrovi sa nastupa veliki deo spota koji su objavili za novu verziju njihovog najvećeg hita, a koju je uradio tada najveći EDM producent Avicii.
Iako je Maxi Jazz zračio mudrošću Tibeta, radovao se dečački. Učestovao je u automobilskim trkama i bio počasni direktor jednog fudbalskog kluba.
Nakon tužnih vesti o tome da je preminuo, preostali članovi benda su brzo složili prigodno oproštajno pismo i rekli da je bio čovek koji je poboljšao živote na mnogo načina. Dao je njihovoj muzici pravi smisao i poruku. Naglasili su da je bio divno ljudsko biće sa vremenom za sve i mudrošću koja je bila i duboka i dostupna.
Još jednom, vezu benda i festivala potvrdila je Sister Bliss lično, odgovorom na pomen legendi koji je EXIT napravio Maxiju na Twitteru.
Maxi Jazz zaspao je u svojoj 65. godini. Ovde se više nikada neće probuditi, ali je negde tamo na večnoj žurci, gde je di-džej ljubav koju je za života propovedao.
Tekst: Vojkan Bećir
