Piše: Pavle Jakšić
Mashrou Leila, jezički u najslobodnijem prevodu znači „Projekat za jedno veče“. Formulisano muzički Mashrou Leilu čine glavni vokal Hamed Sinno, violinista Haig Papazian, i ostatak benda, vrhunski i pasionirani umetnici, Carl Gerges, Firas Fahker, Ibrahim Badr. Projekat za jedno veče….Ukoliko je to zaista tako, koliko je samo ovaj večerašnji bio uspešan.
Oni su ljubav, oni su satira, oni su violine, oni su jermenski duduci, oni su prkos, oni su mašta. Godine 2008. na Američkom Univerzitetu u Bejrutu nastala je muzička bliskoistočna priča, koja će specifičan šarm i tradicije ovog nesvakidašnjeg prostora pronositi i u godinama pred nama.
Turbulencije i ratovi, kontinuirana politička nestabilnost delom je bila i spona životnosti naših regona, a energija, koju smo razmenili, bila je skoro fizički opipljiva ove vrele Petrovaradinske noći.
Pesme sa albuma Mashrou Leila i El Hal Romancy već smo imali priliku da čujemo 2011. godine na Fusion stejdžu, kada su nam prvi put bili gosti, podarivši nam i tada privilegiju tako malog broja ljudi – emociju. Delivši na desetine diskova svog albuma prvenca, obećali su nam povratak, i to obećanje su održali. Sada su daleko medijski veći i iskusniji, ali ne iz razloga jer tada to nisu bili, već iz razloga što su tek sada u potpunosti prepoznati.
Intimni, lični, publici dostupni, nikako servilni, svoji svakog sekunda njihovog muzičkog hodočašća.
“Rasuk” i “Ibn El Leil” smo prvi put mogli da čujemo uživo. Ovaj poslednji u sebi nosi dosta bunta, socijalnog i političkog osvrta. Poređenja sa Arctic Monkeys, Radiohead, Roxy Music, Wild Beasts sve su samo ne slučajna, kao i nebrojani hvalospevi kultnog britanskog lista Guardian. Kakav savršen šlagvort za naše novo iščekivanje, i njihov ponovni dolazak.
Imali smo prilike da čujemo njihova dva bisera “Shem-el Yasmine”, pesmu koja u sebi krije odu tolerancije istopolnim vezama. Bilo bi lepo i da je Erik Trufaz bio tu da onu fenomenalnu jazz notu ovoj melodiji, ali esencija koju smo dobili nimalo nas nije ostavila gladnim. “Pomiriši jasmin“ je prevod navedene pesme – ne zaboravite ovaj savet, ako ikada budete šetali monumentalnim bejrutskim ulicama.
Šteta što nismo čuli pesmu “Fasateen”, koja u bukvalnom prevodu znači “haljine”. Brak i ljubav, kao tema ove pesme, ovekovečene su u nezaboravnom spotu koji, ukoliko niste, pod hitno pogledajte. I ne možemo a da pomalo ne budemo muzički snobovi i ne napomenemo da, kada smo ih prvi put dovodili na Exit, ovaj video nije pregledalo više od pet hiljada ljudi, naspram četiri miliona pregleda danas. U sebi ima note jermenske folk muzike, koja se savršeno uklopila sa Hamedovim glasom. “Lil Watan” nas je odmah podsetila na kontroverznu simboliku videa za istoimenu numeru. Ne propustite ga.
Mashrou Leila su čista muzička sreća. Kažu da sreća prati hrabre. A ima li hrabrijih od njih u kovitlacu razlika Bliskog Istoka? Religija, politika, seksualnost teme su od kojih ne samo da ne beže, već ih prkosno brane. Otud im je i vlada Jordana dva puta zabranila nastupe. Zbog toga smo imali prilike i da čujemo numeru koja je posvećena nasilnom zatvaranju gej kluba u Bejrutu. Nastupi se mogu zabraniti, ali ne i muzika.
Muzika, poput vode, uvek pronađe svoj put. A gde njihova muzika dopre, tu zauvek ostaje, uključujući i Exit. Bodrili su ih i fanovi iz rodnog Bejruta, među njima i studentkinja Grace Akiki, vijorile su se palestinske i libanske zastave, a u njihovoj izvedbi uživao je i jedan simpatičan par iz Japana. Do sledećeg puta, draga Mashrou Leila!
