Četiri albuma kasnije, bezbroj singlova i puta tri nastupa širom planete, Maceo Plex se svrstava u red najboljeg što svetska elektronska scena može da ponudi. Njegov rast do neslućenih visina mogli smo da pratimo iz prvih redova tokom nekoliko nastupa na Exitu. Poslednji put smo ga videli prošle godine, na još jednom velikom grupnom zagrljaju koji smo na novosadskoj tvrđavi doživeli i proživeli s njim, nakon meseci i meseci sedenja kod kuće bez plesa i dodira.
Ne postoji baš pravi odgovor na pitanje koja je muzika kojom se on predstavlja na binama širom sveta. Mračni house, funky techno, groove, postoji gomila nekih muzičkih odrednica i fijoka pod koje možemo da svrstamo njegovu muziku, ali to su sve etikete koje jednostavno morate da doživite u masi dok iz zvučnika pulsiraju ritmovi. Tad shvatate veličinu ovog mega cara. Ako biste nazvali njegovu muziku big room techno, to je velika soba s još većim srcem za muziku koje tuče u ritmu.
Kad nije lik sa velikih svetskih pozornica, zove se Erik Estornel, Amerikanac kubanskog porekla.
Njegova karijera se deli na pre i posle 2017. Pre je bio dečak kojii se samo zaletao glavom u dobru zabavu bez posledica. Nakon 2017. je stao na loptu, počeo više da razmišlja i da uvodi nove muzičke slojeve, boje i ukuse koje su ga popele na tron na kom se danas nalazi. Techno je sreo breakbit, dub, čudne melodije i sjajne vokale, sve ono što nakon te godine sve češće i češće čujemo u njegovoj muzici. A začudo, kad je krenuo sve dublje u eksperimentisanje – postao je sve slušaniji i traženiji izvođač.
Na jednom od prethodnih albuma nalazi se traka „Lucid dreamer“ i upravo je to savršeno snoliko stanje kroz koje nas on provlači u svojim muzičkim izborima. Ples je jedino rešenje i tim plesom kroz takav lucidan san, povešće nas još jedne petrovaradinske julske noći na novom Exitu. Ne možemo da dočekamo.
Tekst: Miloš Dašić