Piše: Žikica Milošević
Okej, ovo je bio previše očigledan štos, ali lično mi je super da se čovek preziva Bugg odnosno „buba“, a da su The Beatles bili takođe nekakve „bube“. Tim pre što postoji jasna linija nasledstva između mlađahnog Jakea Bugga i pomenute liverpulske četvorke. Ali, Jake Bugg, po meni glavni hedlajner petka, možda nije najbolje shvaćen na Kontinentu, iako je duboko rokerski. A, evo, poveo sam na Exit i drugara koji mrzi Exit u smmislu MTV zvezda i svega hajpovanog, a prvi put čuje Jašu Bubu (ovo je odmilja, šta ćemo) i kaže „eee, meni je ovo jako dobro“.
Elem, kako sam slušao Jakea na INmusicu 2016, mogao sam da zaključim samo sledeće a ponavljam se. Avaj. Ima bendova koji bolje zvuče na snimku, a ima i onih koji su bolji uživo. Jake Bugg je od ove druge sorte. Rekao sam u najavi da mi je na YouTubeu zvučao kao mešanac Oasisa i Boba Dylana, ali uživo mi ovaj omladinac zvuči kao mnogo opakiji igrač: recimo kao mešavina Oasisa, Boba Dylana, Arctic Monkeysa, The La’s (to su oni što pevaju There She Goes) i The Beatlesa. Hmm, upravo sam nabrojao sve ljude koji su uticali na Liama Gallaghera koji je i osnovao Oasis. Okej, ne može se čovek oteti od okruženja, a ono je inherentno englesko. Sve, od fizurice à la Beatles ili The La’s (najviše mu glas liči na njih), jeste duboko engleska gitarska priča. Koja je tragično neshvaćena u Evropi, jer kod nas svi misle da su Britanci synthpoperi, a Britanci misle da su oni sami gitarski mačo likovi sa emotivnim tekstovima. Jake Bugg je čovek koji se ne stidi da bude emotivan, što je inherentno britanski. Sa druge strane, on je, kao i svi Bitanci, poptuno fasciniran ne našim Kontinentom nego Amerikom. Kao što su Oasis ili The Jesus and Mary Chain išli u Ameriku da snimaju spotove i inspiraciju. E sad, ovo je kulminiralo čudnim ocenama ljudi da je Jakeov drugi album lošiji od prvog, s čim se i ja delimično slažem, ali to ti je život po Amerikama. Upiješ i što nisi hteo. Ili jesi.
Jake je car careva. On ima 23 godine i svira gitaru 11 godina. On ima dva albuma i kotira se visoko na MTV listama u vreme kada gitare nisu popularne. Počela je i kiša kada je on pevao, a kiša je enemy enemy enemy festivala. Ali mali se nije uzneo. Shvatio je temeljnu podelu na ono što Evropa misli da je Britanija i šta Britanija misli da je Britanija. Dok ovo kucam, sviraju Years & Years. To mi očekujemo od Britanije. Elektroniku i visoke glasiće. Da ponovim, ovo nerazumevanje između Kontinenta i Ostrva je kulminiralo juče, već znate kako. Jake Bugg je sjajan i nekako potpuno svež u doba kada gitare ne uspevaju da se plasiraju na top liste. Biće teško Britancima da “prodaju” Evropi Jakea Bugga, kao što su im trebale godine da “prodaju” Robbieja Williamsa i Arctic Monkeys. Ali, mi smo bili zadovoljni. Jake je otišao više u bluz, u priču američke gitarske muzike od Jaruna naovamo.
Jake nam je vratio gitare, vratio je Notingem na mapu sveta, jer od Robina Huda nismo čuli za taj grad. I onog šerifa. Ma lažem. Zapravo, otkad je Nottingham Forest pre 30 godina bio prvak Evrope, nismo nešto baš ni čuli za Notingem. Hvala, Jake. Kada neko bude kritikovao reći ću mu kao danas. Kad budeš imao 23 i dva albuma i svetske turneje, pričaj da on ne valja. Dotad, ćuti i slušaj Jašu Bubu.
