Zbog specifične lokacije festivala, funkcionalnost je godinama držala primat u oblačenju. Udobna obuća, jedan topao sloj za hladnija jutra, bandana za upad u gužvu i prašinu, sunčane naočare za lasere, zaslepljujuća svetla i sunce iznad Varadinskog mosta. Međutim, poslednjih nekoliko godina, udobnost i funkcionalnost zauzimaju drugo mesto. Na prvom je kreativni doprinos svakog od nas, lični doživljaj festivala koji ispoljavamo vizuelno. Zbog toga EXIT svake godine, pored najbolje gigantske žurke, postane i jedinstveni modni ekosistem, iliti nedelja mode usred festivala.
U igri takozvanog „modiranja“ učestvuju svi. Izvođači, posetioci i zaposleni. Zbog toga i jeste spektakl u spektaklu i svi smo deo toga. Moda na Tvrđavi prati muzički impuls koji je zadat. Kao što svaka bina donosi svoj zvuk, tako svako od nas doprinosi šarenoj gužvi koja čini EXIT. Zato nakon svakog Exita nastaju tekstovi koji se bave isključivo time koji izvođač je šta obukao i koliko je vizuelno njihov nastup doprineo. Ne u cilju da muzika padne u senku, već da se njenoj moći dâ potpora.
Odabir odeće za festival igra mnoštvo uloga, a prva i osnovna, ako izuzmemo funkciju, jeste afirmisanje. Odeća govori umesto nas. I sigurno da će zbog toga svaka bina imati potpuno drugačiji modni momenat.
Ali sve više ljudi mešaju sve što vole u potpuno jedinstvene modne momente koje obožavamo. Sa dolaskom hibrida u muzičku industriju, takve forme dolaze i u modnu. Raznovrsnost koju festival godinama unazad ponosno zastupa u tom slučaju je vidljiva i u tome koliko „doterani“ dolazimo. Svaki stejdž nosi svoj poseban stil, ali koliko je dobro kada se oni pomešaju i kada iza svakog čoveka stoji rečenica – „da, ja sam ovo, ali sam takođe i nešto drugo“.
Na Explozivu možda nećete naći šljokice. Ali će majica omiljenog benda koju nosite od osnovne škole, a modni laici je nazivaju vintidž, biti stejtment u svakom ćošku festivala – i krenuće od ove bine. Dance Arena diktira nešto sasvim drugo. Šljokice, neon, cirkone na licu, slučajno i namerno iscepane komade, šuškave trenerice, topove, providne elemente… Drugim rečima, sve ide. Zatim Pachamama kaže kaftani, arabeske, tye dye, dimije, kaže boho princeze i prinčevi, pletene majice, mamine cvetne haljine iz osamdesetih. Fusion donosi sve, stvarno. Dinamičan lineup – dinamične promene ljudi i njihovih muzičkih i modnih preferencija. Na kraju se svi pomešaju na Mainu, i neretko ekipa koja se nađe ispod vatrometa izgleda isto kao i sam vatromet. Šareno, eksplozivno, jarko, prelepo.
Svakom komadu odeće, autfitu, kombinaciji je u tom momentu mesto upravo na Tvrđavi. Zbog toga festival nekad može da izgleda kao street style momenat usred Njujorka, nekad kao set za vestern, nekad kao pank svirka. Sve to na festival donosimo mi, i tako interpretiramo šta nam ovaj događaj znači.
Suština festivalskog stila je ono što bismo u realnom svetu protumačili kao too much. Ali tako treba da bude. Prenaglašeno, upadljivo, ekscentrično, iskreno. Treba da bude miks svega što muzika izaziva u nama, treba da oslikava naš karakter i želju za oslobađanjem uz muziku i modu. Nema foliranja. Sve je dozvoljeno, sve može, i sve ide, i niko to ne radi bolje od EXIT ljudi. Na mnogo načina ovaj tekst je zapravo ljubavno pismo adresirano ljudima koji festivalsku modu doživljavaju kao sastavni deo Exita, jer to apsolutno i jeste.
Tekst: Milica Dragomirović