Tačno po redu vožnje u 22.30 Koja i ekipa, uredno svi u “dark” stajlingu osim bordo majice kojom je crnilo razbio Djeke sa usnom harmonikom, izleteli su na glavnu EXIT binu i odmah nas oduvali gruvom pesme “Zeleni zub” a zatim, bes pauze, i jednim od hitova sa novog, aktuelnog albuma „Opet.“ – pesmom „Ruke u vis“.
Usledilo je skakanje tokom kojeg nas je Koja još jednom upozorio da „Ovisnik o moći“ neće dobro proći. Kao i uvek na koncertima Discipline, muzička mašinerija je savršeno „šljakala“ sa nafuziranim Rickenbacker-om koji sjajno komunicira sa drugim delom ritam sekcije – (relativno) novim bubnjarem Vul-om, propraćen žestoko moćnim Manjinim pratećim vokalima i začinjen usnom harmonikom.
„A sada ćemo svi zajedno da zapevamo našu poznatu pesmu, starogradsku“, bile su reči kojim je Koja najavio naredni hit „Neukusu treba reći ne!“ i to „bilo kada ili bilo gde“, što je publika horski propratila. Ova suluda muzička rolerkoster vožnja se nastavila uz rolanje i uzvike imena jednog od Kojinih omiljenih muzičara ikad – „Jimi Hendrix!“, dok je vah-vah pedala diktirala redosled plesnih pokreta, da bi se sve prelilo u stari dobri hit iz londonske faze „I’ve got those technicolor eyes“.
Jedna od najsjajnijih stvari na koncertima Discipline je to što nam bend nikada ne daje šansu da predahnemo i prestanemo da se pomeramo i plešemo u vrtoglavom ritmu, pa je tako bilo i ovog puta, a kompletnom ugođaju je doprinelo i moćno Anya ozvučenje na glavnoj festivalskoj bini.
„Prestani da mrziš do sebe ako držiš, aaaaa, aaaaa!“ pevao je Koja dalje uz neizbežne povike „jej!“ propraćen skakanjem mase i mahanjem glavama u prvim redovima, konstatujući zatim: „fank je spas“ – što, moglo se videti i čuti, isijava iz svake pore njegovog bića koje živi za muziku, kroz muziku i u muzici.
I kao da nas ovaj gruv nije dovoljno prodrmao, bend nas je pitao: „ako ti je glasno, da pojačam još malo?“. A naravno, uvek bi moglo još malo glasnije, što je potvrdila i publika ispred bine jer, zna se, „Samo disciplina pokazuje ti put, samo disciplina čuva tvoj um“ – čuveni moto koji su svi, kao hipnotisani, na Kojin poziv „ajmo EXIT!“ ponavljali zajedno sa bendom.
Ali definitivno najveću histeriju u masi izazvao je mega-hit sa poslednjeg albuma – pesma koja nas pita, podseća i upozorava: da li smo „Zaboravili rokenrol?!“ kojom su DAK završili svoj nastup i napustili binu sa repetitivnim zvukom bas gitare ostavljene kod pojačala.
